Velika i moćna reka, koju su Rimljani iz poštovanja zvali Ister, Germani Danuvius, a Srbi oduvek samo nežno Dunav, jedna je od najmoćnijih reka starog kontinenta. Druga po veličini u Evropi, a možda prva po značaju. Dugačak je 2.800 kilometara i prolazi kroz deset država, pa ga zato zovu „reka koja spaja“. Veliki evropski gradovi nastali su u njegovom okrilju, a magnet njegove lepote privlači ljude da mu budu još bliži, pa su na njegovim obalama, čak i u njegovom koritu gradili svoj mir. Tako su nastajale  vikendice kraj Dunava.

Dunav je silan, moćan, živ. On donosi bogatstvo, hrani zemlju i ljude.Pa ipak, njegova ćud je ponekad prgava. Njegova snaga je neizmerna, ali ga čak ni tad ne mrzimo, priroda je to. Tako divlji inspiracija je mnogim pesnicima, slikarima, avanturistima. Miran je samo u brojnim rukavcima, gde deo njega odmara, nudi se, pa opet najdraži nam je takav kakav je – neukrotiv.

Mnogi zaljubljenici u Dunav prišli su mu bliže. Mnoga su naselja nastala kraj njega, mnoge „kuće za odmor“. Od Apatina do Đerdapa ima ih na hiljade. Tokom istraživanja pronašli smo, krenuvši od severa, Baračku, zatim dalje nizvodno Daraški fok, pa Vagoni, Marin sprud, Bogojevski štrand, zatim Plavnu kod Bača, Neštinsku adu, pa ostrvo Govneš, Korušku i Begečku jamu, novosadski Kamenjar, Ribarsko ostrvo i Dunavac, a onda se nižu sremski Čortanovci i Slankamen, a još dalje vikend-naselja kod Grocke, Smedereva i Kovina, preko Kostolca, pa sve do grada Golupca i velikog i popularnog vikend naselja Vinci. Većina naselja koja smo dotakli našim istraživanjem imaju i struju i vodu, kakve-takve puteve, a oni koji nemaju ni ne žale se. Kažu da tako i treba da bude u prirodi. Svi vikendaši imaju nešto zajedničko, a to je ljubav prema Dunavu. Međutim, zajednički su i im problemi kada  Dunav poplavi njihov dugogodišnji trud. Pa ipak, sve se izgradi ponovo. Ne predaju se ni oni, a ni Dunav i tako već decenijama.

U vikend naseljima duž Dunava karakteristična je i velika razlika u „kućama za odmor“, odnosno vikendicama, počev od starih kamp-kućica, preko brvnara, sojenica, pa sve do vila vrednih nekoliko stotina hiljada, pa čak i miliona evra. Tako izražene (socijalne) razlike su možda i razlog za nejedinstvo vikendaša i neorganizovanost u neki vid udruženja koje bi im pomoglo da se zajednički bore za svoje vikend-naselje.

Listopadna biljka koja godišnje može da naraste i do metar i po!

Kada čujete naziv „čudesno žbunje“ verovatno prvo pomislite na neku dečju bajku o čarobnoj biljci koja ima posebne moći. Ali, ne – varate se. U pitanju je žbun, odnosno živa ograda, Ulmus pumila ssp. arborea, koja postaje sve popularnija i u našoj zemlji. Pitate se: u čemu je tajna? Tajna je u tome što ona godišnje može da naraste i do 1,4 metra, a upravo ta osobina daje joj epitet „čudesne“, jer je njena brzina rasta daleko veća u odnosu na njoj slične biljke.

Čudesno žbunje je živa ograda koja je idealna za ljude bez dovoljno slobodnog vremena za posvećivanje uređenju svojih vrtova. Idealna je i za vikendaše koji žele da od svojih parcela naprave prave male zelene oaze i da svom kutku daju lični pečat. Ova biljka ne traži da čovek izgine od rada brinući o njoj, ali će ipak oplemeniti vaš prostor.

Sibirska aronija

Sibirska aronija se s razlogom svrstala u red lekovitih bilja. Ona je najjači dosad poznati antioksidans, a osim bobica koristi se i lišće za kuvanje čaja. Aronija ubija maligne ćelije, usporava starenje organizma, poboljšava cirkulaciju i lučenje hormona, višestruko skraćuje vreme zarastanja rana i čisti organizam od teških metala i radioaktivnih elemenata.

U senci njenih lekovitih svojstava ostale su dekorativne karakteristike ove neobične biljke, jer se aronija zbog svojih prelepih cvetova koristi i kao ukras za okućnice i vikendice. Ova biljka ima lepe bele ili bledoružičaste cvetove veličine 1,5 cm koji se pojavljuju u maju. Čudesno su lepi listovi tamnozelene boje koji s jeseni prelaze u jarko crvenu.

NASELJE NA NAJLEPŠEM DELU TOKA DUNAVA

Naselje Čortanovci nalazi se na samoj obali Dunava. Veoma slikovit predeo koji može da se pohvali prelepom prirodom, peščanim sprudovima, bogatom Mihaljevačkom šumom i jednom od najlepših plaža na ovom delu Dunava – dovoljan je razlog da za svoju vikendicu izaberete baš čortanovačko vikend naselje.

DA LETO BUDE POTPUNO

San ili java? Verovatno svako od nas ponekada mašta o opuštanju u bazenu, sam ili sa porodicom i prijateljima… Proleće je pravo vreme da taj san pretvorite u stvarnost. Da li je bazen za vas stvar prestiža, mode, hedonizma ili potrebe? Kada dobijete odgovor na ovo pitanje, možda će vam biti lakše da odlučite kakav bazen u odnosu na vrstu, oblik, dimenzije ili položaj želite da pravite.

KAKO ODABRATI PRAVI?

Gradnja vikendice se polako privodi kraju i stiže se do završnih radova koji se najviše vide i koji će joj dati konačni izgled. Jedna od važnijih odluka je izbor adekvatne podne obloge za vikendicu, jer osim što bi trebalo da bude lepa, trebalo bi da bude i funkcionalna i relativno jednostavna za održavanje. Ponuda na tržištu podova je dosta velika i sem ličnog ukusa i navika, na izbor će svakako uticati i cena, ali srećom, i raspon cena različitih materijala je dosta veliki, pa svako može pronaći nešto za sebe.

Nekada su drvo i kamen bili rešenje za većinu graditeljskih potreba. Vremenom se situacija menjala pa je drvo, pronalascima novih građevinskih materijala ili novim načinima upotrebe starih, lagano proterivano iz eksterijera, naročito kada su podne obloge u pitanju (zadržavši, ipak, dominaciju u enterijeru, najčešće u vidu parketa). Kamen je zadržao dekorativnu funkciju, a primat preuzele uglavnom keramičke pločice, bar kada je reč o otvorenim ili delimično natkrivenim površinama oko objekata namenjenim za stanovanje. Tu se, pre svega, misli na terase, balkone, verande, tremove, stepeništa, površine oko bazena, uređene staze u baštama ili površine za odmaranje. Međutim, poslednjih nekoliko godina, sa povećanom ponudom egzotičnih vrsta drveta na našem tržištu, podne obloge za spoljnu upotrebu se polako ali sigurno vraćaju na scenu.

Cenovnik

1/1 unutrašnja strana 350

1/2 unutrašnje strane 180

1/3 unutrašnje strane 120

1/4 unutrašnje strane 130

1/1 unutrašnja strana korica 450

1/1 zadnja strana korica 500

Formati reklamnog prostora

Gradnja vikendice, danas, pred nas stavlja veliku dilemu: koji osnovni materijal koristiti u gradnji? Svedoci smo, svakodnevno, pojave novih materijala i usavršavanja starih. Ali za gradnju vikendice osnovna su dva načina gradnje: od drveta ili cigle. Setimo se priče o vuku i tri praseta. Vuk je, naravno, najlakše oduvao kućicu od slame, pa od drveta ali onu od cigle nije uspeo.

Na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu, po ugledu na beogradsku Adu, u poslednje vreme niče sve veći broj splavova na Dunavu, dok je sa druge strane marina u kojoj je svakodnevno usidreno na stotine čamaca i brodića. Ovaj deo Dunava karakteriše veliki broj čardi i kafana, pa na prvi pogled posetioci i nemaju osećaj da tu ima vikendica. Njih, međutim, na Ribarskom ostrvu ima nešto više od stotinu. Vlasnici vikendica su najčešće Novosađani koji tu nalaze svoj mir i spas od sve bržeg gradskog života.