Za razliku od struje vodu vikendaš može samostalno rešiti kopanjem sopstvenog bunara iz kog vodu može crpsti pomoću hidrofora ili ručno. Septičku jamu, takođe, vikendaš rešava pojedinačno. Pisaćemo o ovim temama redovno, a u ovom broju daćemo vam osnovne informacije o bunarima koje treba da znate pre nego što se odlučite da rešavate tako važno pitanje za uživanje u vikendici.

Zanimljiv je način traženja bunardžija. „Baner“ na  banderama i okolnom drveću sa natpisom „kopam bunare“ je najčešće i jedini način da u svojoj okolini nađete bunardžiju mada je najbolje da prihvatite preporuku komšije. Ipak, mnogo je lakše naći bunardžiju od traženja mesta gde treba kopati bunar. Mnogo ljudi veruje da se pomoću dve metalne žice odnosno rašljama može pronaći voda ispod zemlje, a postoje i oni koji se time bave i  garantuju da će odrediti tačno mesto za kopanje bunara. Ipak, nije naučno dokazano da se rašljama može pronaći voda. Otkrivanje podzemnih voda u prirodi može se olakšati ako se pogleda gde ima vegetacije, gde je nizina, a činjenica je da vode ima svuda pod zemljom. Uprkos tome, uvek će postojati ljudi koji će rašljama tražiti podzemne vode po prirodi ili dolaziti u vašu kuću i prodavati vam maglu (ili nešto drugo). Ipak, budite oprezni, a odluka da li im verovati je samo na vama!

Bunar se može kopati ručno i mašinski. Ručno kopanje bunara je sve ređe i malo ko se odlučuje za tu varijantu. Bez obzira na to što vikendaši vole da sve radove u i oko vikendice urade sami, ipak je kopanje bunara bolje prepustiti ljudima koji to rade dugo i koji svojim iskustvom mogu rešiti i neočekivane probleme (npr. pojavu stene). Takođe, sve češće se primenjuje bušenje, a ne kopanje.

Bušenje nije skupo, a moguće je bušiti do nekoliko desetina metara dubine. Sem toga,  potrebno je da otvor bude širok najmanje160 mm u prečniku zbog pumpe. Bušenje se primenjuje uglavnom kod arteških bunara, a to je najčešća situacija u Vojvodini. Arteška voda se nalazi na određenoj dubini između dva nepropusna sloja tla, a dubina bušenja ponekada može biti i preko hiljadu metara. Kod arteških bunara, voda sama izlazi na površinu zahvaljujući hidrostatičkom pritisku.

Određivanje mesta za bunar

Bunar treba graditi na čvrstoj podlozi i mora biti dovoljno udaljen od zagađivača (septičkih jama) najmanje 20 m nizvodno, a 15 m od kuće ili vikendice. Zona oko bunara mora biti betonirana ili popločena u prečniku oko 2 m sa nagibom od bunara ka periferiji zbog efikasnijeg oticanja vode, a prostor oko bunara u prečniku od najmanje 10 m se ne đubri.

Bunari se zidaju od nepropusnog, nekorišćenog materijala, uglavnom kamena debljine oko 30-50 cm ili betonskih prstenova debljine oko 12 cm koji su vezani cementom u nepropusnom sloju, a u vodonosnom sloju se zidaju bez maltera.

Nadzemni deo bunara je visine oko 1 metar sa kućicom od ukrštenih gustih letvica radi ventilacije i zamračenja čime se sprečava rast mahovine. Bunari se mogu pokrivati i betonskim pločama. Po završenoj gradnji zid bunara se čisti četkom, a na dno se stavlja šljunak u debljini od 20-50 cm i dezinfikuje se preparatima hlora. Voda se dezinfikuje tako što se na metar kubni vode dodaje 300 g hlornog kreča, 0,6 l Žavelove vode ili 150 g kaporita. Nakon dejstva hlora od jednog sata, bunar se prazni, a zatim se doda ista količina hlornog preparata u nadošlu vodu i ostavi da deluje 12-24 h nakon čega se voda  ponovo iscrpi. Dva do tri dana po dezinfekciji vrši se predgled vode u laboratoriji.

 Bunar se mora čistiti, prati i dezinfikovati (sanirati) svake 2-3 godine. Čišćenje bunara treba raditi u jesen kada u bunaru ima najmanje vode.

Dezinfekcija bunara može se vršiti i rastvorom krečnog mleka u količini od 5 l/m³ vode. Krečno mleko se dobija razmućivanjem 1 kg kreča u 5 l vode.

Treba reći da su bunari dobro rešenje za zalivanje bašte ili za kupatilo, ali ne i za piće. Bunari se lako zagađuju i bez obzira na čestu kontrolu kvaliteta izbegavajte  da koristite bunarsku vodu za piće.

Autor: Romeo Karanović

KOMENTAR NA OVAJ ČLANAK MOŽETE NAPISATI SAMO AKO PRETHODNO "NAPRAVITE NALOG" I REGISTRUJETE SE