Osim čuvenih svetskih sorti kao što su: šardone, merlot ili kaberne sovinjon i naša zemlja ima svoje autohtone sorte:  prokupac, vranac, smederevka, slankamenka, župljanka, probus i mnoge druge. Stručnjaci savetuju da pažljivo birate sorte shodno ukusima, ali i podneblju na kojem planirate da zasadite vinograd.

U selu Trgovište koje se nalazi na samom istoku naše zemlje, na Staroj planini, upoznali smo Dragana Petkovića (55) koji se vinogradarstvom bavi već dugi niz godina. U tom kraju naše lepe zemlje proizvodnja vina spada u tradiciju većine tamošnjih porodica. Skoro svaka kuća ima vinograd, a najviše se prave domaća vina. – „To su vina napravljena od nekoliko sorti grožđa po receptu starom koliko i samo vino“, kaže naš domaćin, Dragan Petković. On ima 30 ari pod vinogradom u kojem su zastupljene dve autohotne sorte prokupac i župljanka, ali i  rkacitel, sortu koja je u naše krajeve stigla iz daleke Gruzije. Vinograd je nasledio od svog dede i oca. Dragan je nastavio tamo gde su oni stali. Pitali smo ga kako on pravi vino i u čemu je tajna?

„Sve je stvar ukusa, ali za domaće vino je važno imati nekoliko sorti grožđa. Od hiljadu kilograma grožđa, dobije se oko 450 litara vina. Za početak je važno imati kvalitetno grožđe. To je obavezan preduslov za kvalitetno vino,“ ističe Dragan.

Kada grožđe sazri ( a to ćete znati ako izmerite količinu šećera, što ćete najlakše uraditi jednostavnom degustacijom), vreme je za berbu. Mnogi vinari grožđe beru mašinski, međutim sama proizvodnja tada gubi na idiličnosti, iako ručnom tehnikom gubite na brzini. „Ali čemu žurba“, pita se  Dragan Petković koji pravi belo i roze vino.

„Nakon berbe, grožđe stavim u drvenu burad zapremine 1000 litara. Ako ste ljubitelj belog vina važno je da nakon čišćenja i gnječenja, odnosno muljanja, odmah pretočite sok, ako želimo roze onda je potrebno da sok nakon muljanja odstoji jedan dan, pa ga zatim pretačemo. Kada je belo vino u pitanju, pretačemo ga u drvenu burad od 200 litara i u njima stoji dok ne prevri, što je otprilike mesec dana i jače. Burad je najbolje držati u podrumu, na oko 20 stepeni, ali u zasebnoj prostoriji, mimo kiselog kupusa i turšije kako ne bi povukao mirise. Ja u vino ne dodajem ništa, nikakve arome i ukuse“.

Dragan dodaje i to da je najbolje vino ono od 18 pa do 20 promila šire. Ako je ispod 18 dodaje se šećer. Na 100 litara vina ide kilogram šećera. Ako je pak situacija obrnuta, ako je grožđe bilo jako pa je šira iznad 20, dodaje se voda kako biste ga razblažili. Tu još nije kraj. Dragan savetuje da slavina od bureta u kom vam je vino bude u posudi sa vodom  (možete napuniti plastičnu flašu) kako vino ne bi bilo u kontaktu sa vazduhom. Ako do toga dođe, vino može da se ukiseli, i da sav vaš trud propadne.

Kada prođe period vrenja, vreme je da proverite vaše vino. Evo kako.

„Izaberete jedan januarski dan, stari ljudi kažu da mora biti lep i vedar, sipajte vino u flašu. Ako ono pućka u flaši, vreme je da ga još jednom pretočimo. To radimo dok ne krene talog, tada stanemo. Operemo burad i vratimo vino u njih, otprilike da bude dva centimetra od vrha. Zatim sledi mirno vrenje. Na proleće, u aprilu pretočimo ga još jednom i tad je spremno za konzumaciju“, kaže Dragan Petković iz Trgovišta.

Pa ipak, svi smo čuli da je vino što starije to lepše. Ako imate strpljenja, proverite da li je to istina.