Proizvodnja rena 

Biološke osobine rena

            Ren je otporna biljka na niske temperature, pa je zimski mrazevi ne oštećuju. U prvoj godini ren razvija lisnu rozetu. Listovi su duguljasti, srednje do tamno zeleni. U drugoj godini razvija se lisna rozeta, ali i cvetonosna stabla do visine od 1,5 m koje nose mirišljave bele cvetove, skupljene u metličastu cvast. Plod je ljuska.

            Za upotrebu se koristi koren koji može dostići 4–8 cm debljine, koji se pruža duboko u zemlju. Na preseku, koren je bele ili bledožućkaste boje. Iz glavnog korena granaju se bočni korenovi. 

Uticaj rena na fiziološke procese i na ishranu

            Ren se koristi u ishrani kao prilog u rendanom obliku začinjen sirćetom i solju. Ren ima specifičan, oštar miris i ljut ukus i koristi se uz riblje specijalitete, masna jela i za pravljenje sendviča, kao i za pripremanje pikantnih soseva.

Širom  naše lepe Srbije ima prelepih mesta, a i divnih ljudi. Bili smo gosti na salašu „Lokvanj“ u mestu Bođani gde smo se i sami uverili u to. Selo Bođani je deo Bača, poznato po reci Beravi, lepim i širokim salašima, kao i ljubaznim ljudima. Srdačni i vrlo prijatni domaćini Velinka i Jovan- Joca Majkić, kada su pročitali naš magazin „Vikendica“, oduševljeni pričama i temama, odlučili su da nas pozovu i podele to sa nama. Tom prilikom su nas pozvali da provedemo nezaboravan dan na njihovom salašu, u društvu njihovih prijatelja, kumova, komšija.

Kako je i običaj kod nas u Srbiji, odmah na kapiji dočekani smo sa Jocinom rakijom, hladnom, domaćom, pitkom lozom. Naravno, da se na sredini dvorišta kuvao i ručak, nešto se krčkalo na Smederevcu, a nešto i u kotliću. I to je bio poseban ručak - ručak po našem izboru! Pre dolaska ekipe magazina „Vikendica“, domaćini su nas pitali šta želimo da pripreme za ručak, a mi nismo puno oklevali, jer znamo da u tom kraju odlično prave ribu i riblju čorbu, pa smo se odmah razumeli.

Godinama unazad koristimo pekmez od šljiva koji nama pravi mama Branka, i stvarno je savršen! A sada ćemo i sa vama podeliti male tajne tog dobrog recepta.

Za pekmez su potrebne šljive dobrog kvaliteta, a ako su u vašem voćnjaku šljive od suše bez soka i slasti, onda ih je bolje kupiti na pijaci. Obavezno ih probajte pre kupovine, jer moraju biti dobro zrele, sočne i slatke.

Na 10 kg voća uglavnom ide 2 kg šećera, mada je kod svih recepata sa voćem to stvar ukusa. Što je voće slađe stavite manje šećera ili ako volite slađi pekmez, onda dodajte više šećera. Šljive se dobro operu i očiste od koštica. Tako očišćene stavljajte u šerpu u kojoj ćete kuvati pekmez. Stavljajte red šljiva, pa red šećera i tako naizmenično dok ne utrošite sav materijal. Zatim pokrijete šerpu čistom krpom i ostavite da odstoji nekoliko sati pre kuvanja. Najbolje je da stoji preko noći, a da ujutro kuvate ili obrnuto, zavisi kako vam je lakše zbog kuvanja, koje ipak traje.

Pored sorti jagoda koje donose rod u proleće nakon zimskog mirovanja, postoje i sorte koje donose rod tokom cele vegetacije. Te sorte se nazivaju stalnorađajuće ili remontantne sorte. Razvoj rodnih pupoljaka kod tih sorti počinje tek u uslovima dužine dana od preko 14 časova, te one cvetaju i donose rod u toku proleća, leta i jeseni.

Gajenje stalnorađajućih sorti uzima sve više maha u svetu. Tako, na primer, u Velikoj Britaniji 15 % svih prodatih živića godišnje pripada stalnorađajućim sortama i taj procenat se stalno povećava. Mogu da se gaje u svim sistemima gajenja kao i jednorodne sorte, a često se gaje na supstratu.

Najupadljiviji deo građevine predstavljaju fasade. Prvi vizuelni doživljaj i ono što se odmah uoči jesu njen izgled, boja, materijal od koga je izrađena i način na koji je usaglašena sa okruženjem i sa eventualno više vrsta materijala. Dobro osmišljena i dizajnirana fasada daje određenu preporuku za uređenje samog enterijera. Ako je fasada urađena kvalitetno i zanimljivo i enterijer treba da prati i zadovoljava takve karakteristike. Spoljašni delovi kuća su neprestano izloženi različitim vremenskim uticajima: kiši, snegu, mrazu, jakom suncu, ekstremnim temperaturama.

Zato lepa i kvalitetna fasada mora da bude spremna da se suoči sa svim vremenskim uslovima i prirodnim nepogodama. Na izbor fasade utiču raspoloživa materijalna sredstva, tip objekta i estetski zahtevi. Jedan od osnovnih zadataka fasade jeste najbolja moguća toplotna izolacija jer se na taj način smanjuju i troškovi grejanja, što je od posebnog značaja domaćinstvu u današnje vreme.

Jedan od najplemenitijih materijala u opremanju enterijera, koji nas prati kroz istoriju, jeste drvo. Drvo svojom teksturom i izgledom uliva toplinu, daje prijatan osećaj prostoru. Njegove prirodne boje izazivaju poseban osećaj ušuškanosti prostora, a detalj u sobi poput kamina sa pucketavom vatricom upotpuniće ugođaj. Za uređenje enterijera se koristi od vikendica, preko stanova, do raskošno opremljenih kuća (vila) jer daje i poseban utisak luksuza, stila i ukusa.

Drvo je prirodni materijal, koji poseduje brojne prednosti, kao što su: otpornost na spoljne uticaje (mraz), niska toplotna provodljivost (dobar izolator), lakoća obrade, kao i psihološki uticaj koji drvo ima na posmatrača. Zbog izuzetnih svojstava koje poseduje, mogućnosti obrade, oblikovanja, trajnosti, postojanosti, elastičnosti, specifičnosti godova, ima široku primenu u opremanju enterijera.

Kod oblaganja zidova koristi se u vidu: lamperije, laminatnih obloga, oblica, poluoblica, drvenih talpi... Da bi prostor dobio što rustičniji izgled, kombinacija sa starim drvenim gredama, grubo obrađenim oblicama ili poluoblicama i kamenom je idealna. Dobar efekat se postiže i mešanjem stilova, rustičnog sa modernim, tako što drvo može da se kombinuje i sa materijalima kao što su: kamen, cigla, terakota, kovano gvožđe, pa i staklo i aluminijum u mnogim slučajevima.

POMOĆ OKO GRAĐEVINSKE DOZVOLE ZA GRADNJU VIKENDICA

Detalji iz zakonske regulative

U prošlom broju dato je upustvo kako i gde i na koji način da dobijete neophodnu pravno-tehničku dokumentaciju za izradu vikendice.

Od koraka 1 dobijanja zahteva za informaciju o lokaciji do koraka 4 zahteva za izdavanje upotrebne dozvole prikazan je put kojim treba da idete od prvog do poslednjeg papira u ovoj, ponekad nimalo prijatnoj pustolovini.

Magija jednostavne kuhinje

Sač ili peka

Jagnjetina pod sačom ili pekom je, po mišljenju mnogih hedonista, bolja od ražnja. Naravno, o ukusima se ne raspravlja, ali ja sač smatram najboljim, najukusnijim i nazdravijim načinom pripremanja ne samo jagnjetine nego i teletine, piletine, divljači, ali i ribe, povrća, posebno krompira, kao i raznih vrsta pita i pa hlebova.

šta je zapravo sač ili peka? To je ravna tava odozdo, zvonasta odozgo. Kada se stavi na žar i prekrije žarom (najbolje od bukovog drveta) u tom zatvorenom sudu se jelo kuva i peče.

Kod nas se može nabaviti gusani, kovani i zemljani sač. Gusani je najčešći jer su, moglo bi se reći, neuništivi, a veoma jednostavni za održavanje. Sa promera od oko 50 cm košta oko 6.000 din komplet. Ima i emajliranih gusanih sačeva, ali ja takav ne koristim.

Kovani sač treba znati kupiti. Debljina lima je vrlo značajna jer je tanak lim jeftiniji, ali i kratkotrajniji. Kod limenih je problem što se stalno mora držati žar na njima jer kad padne žar naglo pada i temperatura, tako da se može desiti da hrana bude nepečena ili, još gore, spolja prepečena, a unutra sirova zbog toga što lim dosta dobro provodi temperaturu tako da je opna na početku pečenja prevelika.

Zemljani sač je najbolji. Definitivno. Najpoznatije selo sa grnčarskim proizvodima je Zlakuša, kod Zlatibora. Svi originalni proizvodi imaju registrovan znak koji kupcu garantuju kvalitet. Sač od oko 40 cm košta oko 3.000 din. Njihovi grnčari preporučuju da se pre prve upotrebe u sač naspe 2-3 litra vode, pa se zatim ubaci mast i kukuruzno brašno i kada se otkuva na blagoj vatri, namažu se svi zidovi tom smesom. Potom se sač ispere i tada je spreman za upotrebu. Za sač se upotrebljavaju isključivo neglazirane posude jer glazura ne trpi vatru.

Ipak, jedan savet: nemojte zvati goste na svoj prvi sač. Pa ni drugi. Kod sača, lako se i greši, jer ne postoji providan sač pa iskustvo najviše pomaže u određivanju vremena potrebnog da meso ne bude ni sirovo ni tvrdo. A za iskustvo nesumnjivo treba malo vremena.

U ovom broju vam nudimo nekoliko recepata, ali mogućnosti su praktično neograničene. Pustite mašti na volju u spremanju mesa i povrća na ovaj način i prepustite se uživanju u magiji zdrave i jednostavne kuhinje.

Teletina ispod peke (sača)

Sastojci:

1-1,5 kg teletine,

2 dl maslinovog ulja,

1kg krompira

2 tikvice

1 glavica luka

4-5 šargarepa

2 paprike

1 dl belog vina

so

biber

grančica svežeg ruzmarina

Priprema: Sve sastojke osim vina staviti u pljosnati, okrugli, donji deo sača, pa prekriti gornjim delom. Dobro prekriti žarom te ostaviti sat vremena ispod žara. Nakon sat vremena peku otkriti, promešati meso i povrće, dodati decilitar belog vina, te ponovo poklopiti na pola sata.

Hleb ispod peke (sača)

Sastojci:
1 kg brašna
0,5-0,6 l vode
0,02 kg kvasca
0,02 kg šećera
0,03 kg ulja
0,02 kg soli
Priprema: Kvasac otopiti u mlakoj vodi, dodati malo brašna, izmešati i ostaviti na toplom mestu da se digne. U drugoj posudi pripremiti prosejano brašno, vodu, šećer, ulje, sol, a potom dodati kvasac i umesiti testo. Ostaviti oko 30-40 minuta da naraste, zatim ponovo malo premešati, oblikovati hleb i ponovno ostaviti da se digne oko 50%.
Tako pripremljeno testo za hleb pod pripremljenom pekom peći 1,5-2 sata.
Napomena: Ovim postupkom može se pripremiti hleb od brašna tipa 400, 500, 600 i 800.

Riba ispod peke (sača)

Priprema: Na ovaj način mogu se pripremati gotovo sve vrste riba. Mogu se čak kombinovati i dve vrste ribe zajedno, ali je bitno da se koriste veće ribe; recimo od 1,5 kg naviše.
Očišćenu i opranu ribu dobro nasoliti krupnom solju. Krompire i povrće narezati na krupnije komade. U posudu za pečenje ribu staviti u sredinu, a oko nje posložiti krompire i povrće te dodati masline, kapare. Zaliti maslinovim uljem i dodati malo mešavine mediteranskog začinskog bilja. Ovako pripremljenu ribu pokriti prethodno ugrejanom pekom, peku pokriti žarom i peći jedan sat. Nakon prvih pola sata peku podignuti, ribu preliti belim vinom, ponovo pokriti i peći još pola sata. Uz ovo jelo poslužiti zelenu salatu.

Autor: Romeo Karanović

SОLARNA KUĆA U BOLJEVCIMA

CILJ PRОЈEKTA:

Cilj prојekta јe da se izgradi sоlarna kuća kојa će оbezbediti minimalni utrоšak energiјe, kakо u fazi izgradnje, takо i u fazi eksplоataciјe.

U funkciјi realizaciјe tоga cilja, definisani su prојektni zadaci:

- оbezbediti maksimalni zahvat sunčeve energiјe.

- tоplоtne gubitke svesti na štо manju meru.

- uskladištiti bar deо sunčeve energiјe za periоd kad јe nema dоvоljnо.

Da bi se оbezbediо maksimalni zahvat sunčeve energiјe, traženо јe rešenje kојe bi оbezbedilо štо veću radnо aktivnu pоvršinu, оkrenutu prema јugu, kakо bi se pasivnim i aktivnim zahvatima štо više sunčeve energiјe uvelо u оbјekat sоlarne kuće.

Zelena budućnost poljoprivrede

Rast poljoprivedne proizvodnje u 21. veku koji je zasnovan na principima zelene revolucije u 20. veku se ne može graditi na teoriji uvećavanja površina poljoprivrednog zemljišta, visokih prinosa i hemizacije. Zemljišta je sve manje, uvećavanje prinosa je sve teže, a veća primena mineralnih đubriva i pesticida, uz sveopštu prisutnost degradacije prirode, izazvala bi probleme u životnoj sredini i lancu ishrane koji bi bili teško rešivi. Zbog ovih problema danas se nameće potreba proizvodnje hrane koja će biti rezultat održivog načina proizvodnje, koja neće sadržati štetne materije i koja će imati jasnu ekološku dimenziju i cilj. Posmatrajući poljoprivredu sa te strane, organska poljoprivreda može da predstavlja poljoprivredu budućnosti.