Gotovo da nema vikendaša koji ne uživa u tome da pozove goste na vikendicu, pokaže im svoju oazu i posluži ih čašicom dobre (domaće) rakije i mezom, ili tek pečenim roštiljem. Veština domaćina ogleda se u mnogo čemu, u urednosti kuće, u dočeku gostiju, pripremi hrane, gostoljubivosti… Ali, često se dogodi da su gosti skoro pred vratima, a još uvek nije odlučeno kako će se hrana servirati I aranžirati sto. Posuđe prikladno za stan, u gradu često ne pruža dovoljno autentičan ambijent kada se obrok služi na vikendici. Bilo da je zimski ili letnji period, sigurno želite da svojim gostima prikažete toplinu Vaše vikendice i rustičan karakter prirode. U tom zadatku lako će Vam pomoći proizvodi Drvenac, koji pružaju pravi spoj starinskog, klasičnog načina i najnovijih tehnologija. Taj spoj neki zovu "klasično novo". Kada pogledate njihov asortiman, sigurni smo da se nećete moći odlučiti koji proizvod prvo da kupite. Kotarice za hleb i peciva, tronoške za česnicu, čanci za sir i kajmak, pladnjevi za meze i plate, pa čak i mali detalji za stolove poput slanika, držača za salvete i čačkalice sigurno će privući Vašu pažnju. Proizvodi su izrađeni od najboljih materijala sa naših planina, domaćeg drveta čija boja i godovi odmah stvaraju sliku porodice okupljene oko ručka. Svaki od ovih proizvoda izrađen je tako da upotreba bude jednostavna i da olakša sečenje i serviranje. Osim toga, ovo posuđe se lako održava. Proizvodi su prirodnim putem zaštićeni od truljenja, pa se mogu prati na klasičan način, vodom i sapunicom, a kako bi duže ostali kao novi, preporučuje se premazivanje maslinovim ili suncokretovim uljem. Naravno, velika prednost je što posuđe dugo traje, a nije skupo.

U Drvencu su nam rekli kako ni jedan proizvod u njihovoj ponudi nije skuplji od 25 eura, a činijice i slično se mogu naći već za 3-4 eura. Svi proizvodi mogu se pogledati na njihovom sajtu ili Facebook stranici, gde se mogu i naručiti. Za kolekcionare i uživaoce vina i rakije, tu su i držači, police i burad, ali i kutije, škrinje i čaše koje su idealne za poklon. Jedan od najinteresantnijih proizvoda po izboru magazina Vikendica je čaša za kuvano vino, koja održava temperaturu omiljenog zimskog pića. Sigurno ste se nekada do sad u restoranima ili kafićima divili posuđu ovog tipa. Mnoge od njih opremio je upravo Drvenac. Iako su kupci najčešće restorani i hoteli, nema minimalne narudžbe, pa nema razloga da ovakvi dodaci ne krase i vaš lični prostor i mame uzdahe posetilaca.

Autor: Tamara Karanović

Razmišljam i pitam se, gde smo pogrešili i kada smo se promenili toliko? U načinu života, trci za zaradom, snobizmu i samoljublju koje nas obuzima...u zaboravljenim prijateljima, zaboravljenim druženjima, nema više nedeljnih ručkova u prirodi, uz gitaru i harmoniku, gajbu „Jelena“... i rumene nasmejane žene i vrišteću decu. Ne, sada živimo nekim otuđenim, samodopadnim životima, tu i tamo nekad i odemo solo u prirodu, autom tamo i amo, malo proteglimo noge... i tu je kraj priče.

Međutim, pojam vikendice je duboko ukorenjen u našem mentalnom sklopu i mnogi su zaboravili šta zapravo i treba da bude vikendica, kako da se gradi...i tu smo kao društvo podlegli snobizmu i prestižu, a ja mislim na one iskonske vikendice i samo takve i priznajem... DRVENE naravno... zidovi od greda, rešetkasta konstrukcija, kako su naši stari gradili, grede na temeljima unaokolo, sa njih dignute vertikale, opet na njih grede unaokolo koje daju stabilnost i držaće taj okvir rogove... sve ostalo bi trebalo da bude u skladu sa time, jednostavno, jeftino, a lako obradivo i ugradivo... kako su i naši stari gradili... vreme u kome živimo nam je donelo i neke benefite - nove materijale u gradnji drvetom i koji nam mogu jako biti od pomoći i olakšati gradnju: OSB ploče...njima možemo obložiti drveni kostur, spolja, kao konstruktivni element i statički brzo i čvrsto povežemo celu konstrukciju... ako možemo, a trebalo bi, ugradimo izolaciju između greda...neovisno, je li mineralna ili kamena vuna...ili recimo trska. Sa unutrašnje strane možemo opet postaviti OSB ploču ili običnu ivericu (ako nema vlage iz temelja)... kao unutrašnju oblogu možemo postaviti Knauf ploče, ako je obična, neoplemenjena iverica možemo je okrečiti gašenim krečom (naravno, pokitaćemo glave zavrtnjeva da se ne vide).... ili zalepiti tapete... mada je Knauf ploča najbolja solucija...sa spoljne strane, na OSB ploči bi trebalo napraviti roštilj od drveta, znači vertikalne, pa njih horizontalne štafle /da struji nesmetano vazduh/ i postaviti vertikalnu oblogu od dasaka...kao "fasadu"... pri tome treba dovoljno visoko napraviti temelje da se daščana obloga nigde ne dotiče zemljišta, kako bi vazduh mogao nesmetano da struji iza nje i suši je kada nakisne. To je prvi preduslov da nam obloga dugo traje. Ugradićemo vrata i prozore, ne moraju biti vrhunski, mogu i polovni, skinuti sa neke kuće, bitno je da drvo nije trulo nigde... Pod u vikendici... najbolji je običan, daščani, na rešetkastoj pod-konstrukciji, sa kamenom vunom kao izolacijom, to će štititi od hladnoće i daske se neće ugibati jer je kamena vuna tvrda.

Ostaje nam pitanje krovišta i krovnog pokrivača... kako god to zamislili, krovište mora biti dobro izolovano, leta su sve toplija i naravno u takvu vikendicu nećemo ugrađivati klima uređaj... zato krovna izolacija ima ključnu ulogu, da štiti kompletan objekt od sunčeve topline... da ne govorimo o opciji da su na galeriji, pod krovom, kreveti za spavanje... tada izolacija mora biti obilna i to je jedino na čemu ne treba štedeti, naravno, obavezno napraviti ventilisano krovište, sistemom letva/kontraletva... ako imate sreće i malo potražite po oglasima, možda pronađete neki stari crep, neka Vas to ne brine, onaj star 50 ili 60 godina nije ništa izgubio na svom kvalitetu... a možete ga dobiti za bagatelnu cenu. Kako god izvodili krovište,  sugestija je da osnovnu izolaciju postavite između rogova, pa na nju sekundarnu izolaciju od tvrde kamene vune, sa kanalima za strujanje vazduha (ventilisano krovište) pa tek onda krovni pokrivač...ako je crep ili lim... da je čim veći protok vazduha od ispod i da se nigde ne dodiruje s krovnom konstrukcijom, izuzev letava, tako da je čim manja razmena topline leti.

Ostaje nam još premaz...danas je na tržištu nebrojeno mnogo lazurnih premaza, ne koristite nikada staro ulje i slične "bisere" sam-svoj-majstor tehnike... kao prvo, beskrajno zagađujete životnu sredinu, naročito vodo-tokove, kao drugo, sve to samo smrdi, a ustvari ne štiti drvo...umesto toga opredelite se za kvalitetniji lazurni premaz /sa UV zaštitom, makar za spoljne i vidljive površine drveta/... Samo kvalitetnim premazom drvo će istaći svu svoju lepotu, a zato i razgovaramo o drvenoj vikendici...jer je povratak tradiciji, jer je lepa, jer je zdrava, ekološka, topla i najviše moguće ljudska... jer se u njoj najbolje osećamo, jer smo omotani prirodom oko sebe.

Autor: Brvnare Gradac

Instrukcije za kalemljenje u procepu (omega/žljebasti kalem) 1) Staviti granu ili stabiljku biljke koju treba kalemiti u držač za sečenje (slika 4) 2) Snažno pritisnuti ručicu da bi se obavilo sečenje. Rez mora biti dovoljan da se u putpunosti razdvoje dva dela (slika 2) 3) Nikada ne otkidati neisečenu koru 4) Odseći od zdravog dela biljke (mladice) kalem sa 1-2 pupoljka i ubaciti ga u biljku domaćina, u deo koji je već u odgovarajućem obliku isečen (slika 2) 5) Šuplji deo reza uvek mora biti u biljci domaćinu (slika 1) 6) U kalemljenoj mladici rez mora biti približno 10 mm od pupoljka (slika 1) 7) Nakon čvrstog spajanja dva dela, svezati kalem sa trakom od rafije, lepljivim papirom ili teflonom itd…(slika 3). Pokriti kraj kalema sa parafinom istopljenim na temperaturi od 80 Co ili vezom sa materijalom koji je gore preostao

Kako promeniti nož

1) Popustiti zavrtanje 1-2-3 na pokretnom držaču (slika 4) 2) Odvrnuti zavrtanje 4-5 i osloboditi nož 3) Nakon zamene noža ponoviti opreaciju u obrnutom redosledu Instrukcije za kalemljenje nad pupoljkom 1) Staviti granu ili stabiljku biljke koju treba kalemiti u držač za sečenje (slika 8). Proveriti da li je pupoljak u centru spoljnjeg noža. 2) Snažno pritisnuti ručicu da bi se obavilo sečenje. Rez mora biti dovoljan da se u putpunosti razdvoje dva dela (slika 5). 3) Odsjeći pupoljak od zdravog dela (mladice) i obaviti istu operaciju na biljki koju treba kalemiti (biljka domaćin) i ubaciti odsečeni pupoljak u usečeno mesto na biljki domaćinu (slika 6) 4) Nakon čvrstog spajanja dva dela, svezati kalem sa trakom od rafije, lepljivim papirom ili teflonom itd…(slika 7).

Kako promeniti nož

1) Odvrnuti zavrtanje 1-2-3 na pokretnom držaču (slika 10) 2) Ukloniti iz makaza izbijač koji razdvaja dva različita dela 3) Sledeći gore navedene instrukcije za kalemljenje u procepu (omega/žljebasti rez) zameniti “T” nož 4) Uzeti novi izbijač i vratititi ga natrag u centar makaza sa šipkom N.4 (slika 10), ubaciti zavrtnje 1-2-3 u njihove rupe u suprotnom smeru u odnosu na prethodnu operaciju, obezbeđujući da zavrtanj N.1 prođe kroz šipku N.4. (slika 10). 5) Iskoristiti pločicu N.5 (slika 9) da se kompletira izbijač i zatvoriti makaze, koristeći predviđenu rascepku. 6) Za podešavanje makaza na prethodni sistem sečenja (omega/žljeb) potrebno je gore navedenu operaciju izvršiti u suprotnom smeru.

www.vremejenovac.rs

Uputstvo za korišćenje keramičkog posuđa

Pre prve upotrebe posude je potrebno potopiti u mlaku vodu na 3 - 4 sata, bez upotrebe deterdženta za pranje posuđa. Nakon toga sačekati da se osuše na sobnoj temperaturi

Za svako pripremanje hrane posuda se ne sme naglo zagrevati već se stavlja u hladnu rednu, temperatura se postepeno povećava (nema potrebe preko 180 - 200 stepeni) kako ne bi došlo do oštećenja posude.

Nakon korišćenja posuda se može oprati deterdžentom za pranje posuđa, osušiti na sobnoj temperaturi i odložiti na suvo mesto bez prisustva vlage

Posuđe bez glazure: premazati mašću ili maslacem i staviti ih u rernu da se postepeno zagrevaju (posuda se ne sme uneti u prethodno zagrejanu rernu jer može dovesti do pucanja).

Kada se mast ili maslac istope i ispare prilikom zagrevanja u rerni posudu je potrebno ponovo oprati i tada je spremna za dalje korišćenje (nema potrebe preko 180 - 200 stepeni).

Nakon korišćenja, posuda BEZ GLAZURE se može oprati običnom vodom bez deterdženta, osušiti na sobnoj temperaturi i odložiti na suvo mesto bez prisustva vlage.

Napomena: Keramičko posuđe nije za otvoreni plamen

Posetite našu internet prodavnicu VremeJeNovac.rs i izaberite odgovarjuće keramičko posuđe

,,Novo vino se ne sipa u mehove stare”, kaže se u jednoj knjizi. Sva ta dobra vina koja su u prošlosti pravljenja, i ne samo vina, nego i voda, rakija, ulje, kiseli kupus i što šta drugo što je narod svakodnevno koristio, proizvodio, čuvao i skladištio, trebalo je u nečemu držati. Kameni sudovi su prevaziđeni, grnčarija je bila lako lomljiva a hrana se nije smela bacati. Ljudi u prošlosti su napregli svoje vijuge i shvatili da se sudovi mogu praviti i od drveta. U našem narodu ljudi koji su pravili sudove, odnosno kace, kade i burade od drveta zvali su se Pinteri.

Možda na prvi pogled izgleda lako napraviti jedno bure ili kacu od drveta, ali nije. Stara srpska pitalica oslikava preciznost i umešnost Pintera. ,,Šta je to? Kad ga baciš sa tavana ni sto pintera ga ne može sastaviti. Jaje.” Iz ove pitalice vidimo da su se Pinteri smatrali vrlo sposobnim i preciznim majstorima. Zašto?
              U osnovi ovog zanimanja leži poznavanje nekoliko oblasti. Prvo što je Pinter morao da nauči, jeste dobro poznavanje strukture, kvaliteta i osobina drveta. Nije svako drvo pogodno za bure. Jedna vrsta drveta je meka i lako se krivi. Drugo drvo ima u sebi smole. Treće ima neprijatan miris i sl. Dakle, na sve je potrebno obratiti pažnju, kako namirnice u drvenom sudu ne bi propale.
             Druga stvar, je matematika i geometrija. Pinter je prilikom izrade pravio desetine crteža i delova koji su se na suvo, bez ikakvog lepka ili zakivaka sastavljali . Kada se delovi za bure izseku i pripreme pristupalo se kuvanju i krivljenju istih. Sve je u milimetar moralo da se slaže. Veličina posude koja se pravi nije bila bitna. Postupak je isti.
             Da bi jedno bure moglo da se završi i kvalitetno napravi i kovači su imali posla. Kovač je Pinteru pripremao najmanje tri gvozdena, kovana obruča. Prečnik i veličina tih obručeva je bila proporcionalna odnosno za debljinu matrijala od kog je bure napravljeno uvećana od unutrašnjeg prečnika. Pinter je jedan obruč postavljao na donju ivicu bureta, jedan na gornju ivicu bureta a jedan u sredinu. Ako je bure bilo veće, po potrebi je dodavao još obručeva.
             Kada se bure završi i kada se uz pomoć dva čekića obručevi dobro navuku, u bure se sipala voda, koja je tu danima stojala kako bi drvo što više upilo i nabreklo. Na samom kraju proizvodnje bureta dodavala se drvena slavina. Naši stari su pazili da buradi, kace i drvene kade nikada ne budu prazni. Jer su znali da će se drvo osušiti,skupiti i sud će se raspasti ili će propuštati svoj sadržaj napolje.
             Danas su metalne i plastične posude zamenile drvene burade i ostale posude. Ipak, da li smo se zapitali da li je plastika u kojoj kiselimo kupus, kupimo šljive za rakiju i sl. kancerogena, ili pod određenim uslovima mutagena? Ili metalne posude, da nisu slučajno radioaktivne? U prošlosti to nije moglo da se desi. Savetujemo mlađe muškarce i momke da se dobro raspitaju ako još negde postoji neki Pinter. Pronađite ga, i naučite ovaj prelepi zanat. Sigurno je da među onima koji proizvode rakiju, vino ili hladno ceđeno ulje ima i onih koji bi se vratili tradicionalnom skladištenju u drvenim posudama.

Izvor: nezavisnodomacinstvo.com