Izbor sorti za proizvodnju je veoma odgovoran posao bilo da se radi o izboru sorti za bašte i okućnice ili za veće plantažne zasade. Prilikom izbora vrste, odnosno sorte za gajenje, mora se povesti računa o sledećim elementima: o ekološkim uslovima mesta, potrebi i blizini tržišta ako su plodovi namenjeni prodaji, odnosima oplodnje među sortama, dužini života voćaka itd. U toplijim rejonima treba gajiti ranije sorte da bi ranije stigle za berbu. Za okućnice i bašte treba birati sorte koje su otporne na uzročnike bolesti i štetočine i što više voćnih vrsta i sorti različitog vremena sazrevanja, a za plantažne zasade manji broj sorti.

Sanacija i zaštita starih terasa, balkona, lođa

Nije potrebno mnogo da biste poboljšali kvalitet vašeg života. Dodatni životni prostor, kao što su lepi balkoni, terase ili lođe sa prijatnom atmosferom, mogu odmah stvoriti vidnu razliku i odvesti vas bar na tren iz gradske vreve. Samo obnovite svoj stari pod, dodajte malo zelenila ili komad baštenskog nameštaja i za tren ćete stvoriti prostor u kome ćete uživati.

Kad pomislim na vatru kako pucketa...

Stegla zima, sve zaledilo, sneg napadao do kolena... Obično bih odustao, ali tog dana sam bio odlučan da se probijem do svoje vikendice. Trebalo mi je da malo ostanem sam sa sobom i donesem neke važne odluke. Korak po korak, teško, ali dođoh nekako do vrata. Unutra mračno zbog spuštenih roletni i hladno, čini mi se hladnije nego napolju. Iz podruma, jedva, donesoh naramak drva i smrznutim rukama krenuh da prebiram po ladicima u potrazi za šibicama. A moja bubnjara se nekako sva smrkla. Onako crna i hladna, kao da je ljuta. Nađoh šibice, stare novine, luč od borovine i planu vatra.

Da li možete zamisliti vikendicu bez roštilja? Slažem se, to je nemoguće! S obzirom na tu činjenicu “Vikendica” će redovno imati strane posvećene roštilju. Naravno, očekujemo i Vaše učesće na ovu temu. Šaljite nam svoja iskustva, recepte, dileme…

Svet je prihvatio da postoje četiri osnovne kuhinje: kineska, francuska, italijanska i majčina. Predlažem da svet zvanično prizna i srpsku kuhinju: roštilj.

  Roštilj predstavlja jednostavan način pripreme hrane, najčešće mesa uz direktno izlaganje vatri ili žaru. Roštilj odlikuje laka organizacija od formiranja ložišta do pripreme mesa i pečenja. Čak se i tinejdžeri, koji kod kuće ne znaju ni jaje da ispeku, lako organizuju za izlet kupovinom pripremljenog mesa za roštilj i rešetke. Tri-četiri kamena, drvo koje se može izlomiti i potpoaliti, i eto roštilja. Verovatno je prvih nekoliko puta meso ili nedovoljno pečeno ili prepečeno, ali u tim godinama, uz pivo i dobro drustvo roštilj je vrhunac provoda.

Ipak, mi vikendaši, roštilju pristupamo daleko ozbiljnije. Šta je najvažnije da bi roštilj bio savršen? Izgradnja roštilja (šamot, dimnjak, regulacija visine…), rešetka (sa kanalima), žar (drvo ili ugalj), priprema mesa (marinirano, dobra mešavina mlevenog mesa…), majstor za roštilj (konačno da mi dođemo do izražaja)...

Povrćem se smatra veliki broj biljaka čiji se delovi koriste u ishrani: u svežem, kuvanom i konzerviranom obliku. U svetu je poznato oko 1.000 vrsta povrća, od kojih se gaji oko 150, ali najširu upotrebu ima 30–50 vrsta. Broj gajenih vrsta povrća uslovljen je ekološkim i ekonomskim uslovima, a posebno tradicijom. Danas su najrasprostanjenije vrste sa umerenim zahtevima za uslove uspevanja. To su vrste koje su gajene još pre 4.000 godina (crni luk, kupus, krastavac, pasulj), odnosno u periodu od pre 2.000–4.000 godina (grašak, rotkva, mrkva, celer, beli luk, špargla). Pored ovih, danas se gaje i vrste čija se starost procenjuje na oko 2.000 godina (spanać, peršun, dinja, šampinjoni), kao i one čijem je rasprostranjenju doprinelo otkriće Amerike (tikva, paradajz, paprika, krompir). Povećanje broja gajenih vrsta je trajan proces.

Allium fistulosum L.

Aljma ili zimski luk se na većim površinama uzgaja najčešće u Kini iz čijih severozapadnih krajeva vodi poreklo, ali studije ukazuju na to da njen predak divlja vrsta Alliumaltaicum Pall. koja se povremeno javlja u predelima Sibira i Mongolije. U tim krajevima se prikuplja kao povrće za potrebe lokalnog stanovništva, ali i za izvoz u Kinu. Uzgoj aljme prema prvim pisanim podacima iz prapostojbine datira još oko 200. godine p.n.e. U Japan je aljma stigla pre 500 godina, uporedo se šireći prema jugoistočnoj Aziji i Evropi. Evropsko ime „welsh luk″ je najverovatnije u vezi sa staronemačkom rečju „welcshe″, što znači strani, i nije u vezi sa britanskom pokrajinom Vels. U Kini aljma predstavlja jednu od najznačajnijih vrsta iz roda lukova, ispunjavajući ulogu koja u kulinarstvu Evrope pripada crnom luku i praziluku. U Japanu je prema potrošnji odmah iza crnog luka.

Za gajenje zimskog luka, najčešće se uzimaju dve vrste: japanski luk za vezice kao i velški luk. Luk za vezice se najviše gaji zbog svojih zadebljalih, izbeljenih lažnih stabala, dok se velški luk koristi kao začinsko bilje, dodavanjem zelenih listića salatama i kuvanim jelima. Zahvaljujući metodama sušenja povrća dehidracijom aljma je postala visoko kvalitetna sirovina koja se često dodaje instant-supama i drugim dodacima jelima. Svoje mesto zimski luk je uspešno pronašao i u medicini, zahvaljujući svojstvu poboljšavanja rada unutrašnjih organa, prevenciji kardio-vaskularnih poremećaja, kao i podsticanju funkcionisanja imuno sistema.

Kod aljme nije izražen miris koji je svojstven luku, njegov intenzitet je negde na polovini između jačine mirisa crnog luka i praziluka. Ipak, umnogome podseća na crni luk, ali osnovna razlika koja ovu vrstu odvaja od crnog luka je što ne formira krupne lukovice, što je i čini najpogodnijom za proizvodnju mladog luka.

Aljma je višegodišnja biljka koja se u komercijalnoj proizvodnji gaji kao jednogodišnja, dok u baštama može da se uzgaja i kao višegodišnja. Predstavlja široko prilagođenu biljnu vrstu, tolerantnu na veoma niske temperature, sposobnu da prezimi čak i u Sibiru. Pored niskih, aljma je tolerantna i na visoke temperature. Dobro ukorenjene biljke odlično podnose nedostatak zemljišne vlage i u retkim situacijama sušni uslovi mogu da unište stabljike zimskog luka. Zbog toga je ova hranjiva i ukusna biljka idealna za gajenje u vikendaškoj bašti.

Autor: Dipl. ing - master Dušan Marinković, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

VODOSTANICA

Vodostanica je uređaj koji služi za popravljanje kvaliteta vode iz vodovoda, kao i za prečišćavanje sirovih voda iz prirode – izvorskih, rečnih, jezerskih, te voda iz bunara, potoka, bara, močvara. Koristi se za obezbeđivanje čiste vode za piće, kuvanje i pranje. Pogodna je za stambene i druge pojedinačne objekte, za kuće, vikendice, škole, bolnice, hotele, vrtiće i druge dečje ustanove, za zanatske radnje, restorane, gradilišta, kampove, farme, klanice, mlekare, fabrike. Može snabdevati i veći broj kuća, kao i cela manja naselja.

VLASINSKI DRAGULJ-EKOLOŠKA OAZA

Vlasinsko jezero nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, na teritoriji opštine Surdulica, na 1.213 m nadmorske visine. Sa površinom od 15 km² Vlasinsko jezero je najveće veštačko jezero u Srbiji.

Vikend-kuća, ni previše blizu, ni previše daleko od gradske vreve, nastala je iz potrebe urbanog čoveka da održi kontakt sa prirodom, da pronađe mir, da se opusti. Bez obzira na to da li je ušuškana u brdovitom ili pak razotkrivena u ravničarskom predelu, njena uloga je jasna. A geografske prilike i želje i mogućnosti pojedinca odrediće formu i jedinstvenost svake ponaosob.

Pejzažna arhitektura je spoj lepote biljnog sveta, umetnosti, istorijskog nasleđa, arhitekture i inspiracije u prirodi. To je umetnost koja je zasnovana na primeni živih biljaka, plodnog tla i delova nežive prirode – kamena i vode. S početkom primene primitivne tehnike u čovekovom životu se pojavljuje i kategorija slobodnog vremena. Sada je čovek u stanju da sedne i posmatra stvari oko sebe, primećujući lepotu nekih biljaka koje počinje da sadi u različite delove vrta.